ADHD kod odraslih: simptomi, dijagnostika i lečenje

Prema MKB-11, ADHD, odnosno poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, spada u grupu neurorazvojnih poremećaja. Karakteriše ga trajni obrazac (najmanje šest meseci) nepažnje i/ili hiperaktivnosti-impulsivnosti, koji ima direktan negativan uticaj na akademsko, profesionalno ili socijalno funkcionisanje. Tri ključna simptoma ADHD-a su: nepažnja, hiperaktivnost i impulsivnost. Prisutne su i teškoće u izvršnim funkcijama (organizaciji, planiranju, rešavanju problema, samokontroli), kao i labilno raspoloženje i emocionalna disregulacija. Simptomi se razlikuju: kod nekih osoba preovlađuje nepažnja, kod drugih hiperaktivnost i impulsivnost, a mogu se javiti i zajedno.

Važno je naglasiti da povremena rasejanost ili zaboravnost sama po sebi ne znači da osoba ima ADHD.

Kako se ADHD kod odraslih prepoznaje?

Primeri ispoljavanja ključnih simptoma ADHD-a:

Nepažnja

• Usporeno razmišljanje i izražavanje, usled stalno prisutnih distrakcija

• Preopširno izlaganje

• Teškoće u donošenju odluka (ambivalentnost)

• Hiperfokusiranost ili hiperkoncentracija kada su uključeni u aktivnosti koje daju brzu gratifikaciju (kompjuterske igrice)

Hiperaktivnost

• Doživljaj stalnog unutrašnjeg nemira

• Pričljivost

• Neprestana mentalna aktivnost

• Nemogućnost opuštanja

Važno je naglasiti da se simptom hiperaktivnosti u sklopu ADHD-a drugačije manifestuje kod odraslih u odnosu na decu. Hiperaktivnost kod odraslih ogleda se na mnogo suptilniji način.

Impulsivnost

• Nestrpljenje (čekanje u redu, prekidanje sagovornika)

• Česti interpersonalni konflikti, koji često ostavljaju posledice na značajne odnose

• Impulsivno ponašanje (nekontrolisano trošenje novca, rizična vožnja, rizični seksualni odnosi)

Izvršne funkcije

• Otežano planiranje, fokusiranje i organizacija

• Otežana prioritizacija i započinjanje posla

• Otežano kontrolisanje frustracije, samoregulacija emocija i ponašanja

Kada je rasejanost razlog za procenu?

Skoro svako povremeno odloži obavezu ili nešto zaboravi. Za ADHD je važan trajan obrazac: simptomi su učestali, traju duže od šest meseci, javljaju se u različitim situacijama i značajno ometaju svakodnevni život. Ovaj opis nije test niti zamena za pregled.

Kako se postavlja dijagnoza ADHD-a kod odraslih?

Dijagnoza ADHD-a ne postavlja se na osnovu rezultata jednog testa, kao ni na osnovu jednog simptoma, već integracijom podataka dobijenih kroz psihodijagnostički intervju, razvojnu anamnezu, psihološku procenu i, kada je potrebno, dodatne izvore informacija.

Važan deo procene jeste utvrđivanje da li su simptomi postojali u detinjstvu. Dijagnoza može prvi put biti postavljena u odraslom dobu, kada veći zahtevi na fakultetu, poslu ili kod kuće učine teškoće u funkcionisanju vidljivijim. Kasno prepoznavanje ne znači da je poremećaj tada i počeo.

Zašto nastaje ADHD?

Uzroci ADHD-a nisu u potpunosti razjašnjeni. Istraživanja u poslednje dve decenije pokazala su da nasledna komponenta ima značajnu ulogu u nastanku ADHD-a. Pored genetskih faktora, na razvoj i ispoljavanje ADHD-a mogu uticati i faktori sredine.

Teškoće se zato ne mogu svesti na nedostatak discipline ili truda.

Kako se leči ADHD kod odraslih?

Lečenje se prilagođava simptomima, njihovom uticaju na život i drugim zdravstvenim okolnostima. Mogućnosti uključuju farmakoterapiju i psihoterapiju. O uvođenju i praćenju lekova odlučuje lekar koji ima iskustva u lečenju ADHD-a.

Kada se obratiti psihijatru?

Ako teškoće sa pažnjom, organizacijom, impulsivnošću ili nemirom otežavaju svakodnevno funkcionisanje i utiču na posao, obrazovanje i odnose, razgovor sa psihijatrom može biti prvi korak ka razumevanju njihovog uzroka. Nije potrebno da unapred budete sigurni da je reč o ADHD-u. Stručna procena pomaže da se utvrdi priroda teškoća, razmotre i drugi mogući uzroci i, ukoliko je potrebno, predlože odgovarajući naredni koraci.

Ako želite stručnu procenu, možete zakazati psihijatrijski pregled u Beogradu ili psihodijagnostičku procenu kod sumnje na ADHD.

Gde potražiti pomoć

Ordinacija Integralis

Ilirska 5, Profesorska kolonija, Beograd

Zakazivanje: 060/1584485

Ovaj tekst ima informativni karakter i ne zamenjuje pregled kod lekara. U hitnim stanjima obratite se najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Izvori

[1] National Institute of Mental Health (NIMH). ADHD in Adults: 4 Things to Know. 2024. NIH Publication No. 24-MH-3573.

[2] World Health Organization (WHO). Clinical descriptions and diagnostic requirements for ICD-11 mental, behavioural and neurodevelopmental disorders. 2024.

[3] Institut za mentalno zdravlje. Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti kod odraslih. Beograd, 2022.